NajS

Savremena bajka iliti jedan ponovljeni od poodavno

I onda su živeli srećno do kraja života. Ne znam samo na kojoj planeti se odigravaju priče sa ovakvim krajem. Na našoj? Teško. Treba reći možda nešto ovako:' Onda su pomislili da će živeti srećno do kraja života, ali su smetnuli s uma nekoliko stvari.

 Posle par godina su se zasitili seksa. Rutina ih je stigla. Postajalo je dosadno, mada je dosadno ponekad i dobro. Ona je počela da mašta o 'leptirićima' i da zavidi svojim single prijateljicama zato što upoznaju nove ljude i s vremena na vreme deluju tako srećno i zaljubljeno, iako ih to ne drži dugo. On se sve češće povlačio u sebe, odbijajući da veruje da je možda pogrešio i da porodica i nije način da ne budeš usamljen. Bio je usamljeniji nego ikad. Ona je mislila da će ih dete približiti i da će se onaj izgubljeni osećaj vratiti, kada ga dobiju. Prestala je da pije pilule, ne obavestivši ga o tome.

 On je upoznao sa majkom i rođacima. Svi su bili zadovoljni što se konačno skrasio. On se smejao i izgledao srećno. Ona mu je rekla da misli da je možda trudna. On ju je zagrlio i rekao: 'Konačno ćemo biti prava porodica.' Ugrizao se za donju usnu. Postaću otac. Ona je postajala sve veća i veća, sve nemirnija i nemirnija. Nije očekivala da će se toliko udaljiti, ništa od leptirića. On ionako više razgovara sa njenim stomakom nego sa njom. On se trudi da bude pažljiv. Kupio joj je cveće. Sutra će spremiti večeru. Oseća se čudno, pomalo ponosno, uplašeno. Hoće li biti dobar otac? Ona vrišti. Porađa se. Nije verovala da će biti ovako bolno. Minuti su kao godine. Nikad više!!! On joj drži ruku. Samo da bude zdravo. Sestra joj stavlja bebu u ruke. Jedva ima snage da ga pogleda. Ovo je izašlo iz mene. Obliva je toplina. On je srećan. Sin. Dobio je sina. Pružiće mu sve.

Prošlo je par godina. Ona je ogorčena. Kuva, pere, pegla, čisti, jurca za detetom. Muž je non-stop na poslu. Ponekad dovuče posao kući. Izlazi na poslovne večere. Ona se oseća generalno loše. Ugojila se. Postaje histerična. Nije mislila da će imati toliko obaveza oko deteta. Da joj majka ne živi iza ćoška, teško da bi uspela i do sada da ne poludi. Beba plače, gladna je, treba je presvući, oprati veš, srediti kuću, skuvati ručak ili večeru i dočekati muža sa osmehom. Ne verujem. Pre će biti namrštena, prljava i čupava. Miriše na bebi puder. On sve vreme koje provodi u kući posvećuje čuvanju deteta. Ona je prozirna. Podseća samu sebe na vešticu. On ne želi da prigovara zato što je njena majka stalno kod njih u stanu. Zna da je pomoć dobrodošla. Mora da vodi ljubav sa ženom večeras. Treba i to prebrinuti za ovu nedelju.

Uhvatio je sebe kako razmišlja o koleginici s posla. Čak je sa jednim prijateljem razgovarao o tome kako bi bilo možda dobro da nađe ljubavnicu, i kako naravno samo razmišlja o tome. Mada je to prvi korak ka realizaciji. Ona se oseća kao žena bez identiteta, jedno veliko ništa. Karijeru nije stigla da izgradi, bliži se tridesetoj, jedina preokupacija joj je dete. Sa prijateljicama se udaljila, imaju sve manje zajedničkih interesovanja. Zaboravlja ko je bila pre nego što je upoznala njega. Oseća se nezadovoljno, neostvareno. Sin će uskoro u školu. Ni njemu više nisam potrebna. Odvikla sam se od učenja. On? Ne mogu reći da je hladan, trudi se da bude pažljiv... Nisam prosto sve ovo ovako zamišljala. On je okupiran poslom, ili se samo trudi da radi što više, da bi što manje vremena provodio u kući.

Njemu je dosadno. Brak je mirna luka. Ne seća se kad je zadnji put izašao sa prijateljima. Počeo je nesvesno da izbegava izlaske kada je primetio da njoj to smeta. On se guši. Imamo prelepo dete koje zaslužuje oba roditelja. Zbog njega moramo da održimo ovu fasadu.  Sve ozbiljnije razmišljam o ljubavnici. Ne sećam se kad sam imao dobar sex sa ženom.

-Mama, mama, jel se ti i tata volite?-

-Pa..Da..Kakvo je to pitanje?-

-Tata, jel voliš ti mamu?-

-Da, naravno da je volim.-

-Tata, a zašto ti nikada nisi kući?-

-Tata radi sine, zarađuje novac, da bi mogao ti sebi nešto da kupiš.

-A zašto mama ne radi?- Uh. To bih i ja voleo da znam. Zato što te čuva, valjda.

-Ne znam. Idi pitaj mamu.-

-Mama, zašto samo tata radi? Ti nigde ne radiš.-

Ovo ju je iznenadilo i blago razbesnelo. Nepripremljena skroz.

-Mame mojih drugara iz škole rade, samo ti ne radiš.-

Htela sam da mu kažem da je on kriv, da sam celog života brinula o njemu i njegovom ocu, da nisam imala vremena. Htela sam da mu kažem da je on kriv za sve što sam mogla da budem, a nisam. Reči su mi zastale negde u grlu. Nisam srećna. Dete oseća da nisam srećna.

On je našao ljubavnicu. Sekretarica. Zgodna. Razvedena. Ne želi obaveze. Ne zahteva. Vatrena. Uvek spremna. Nasmejana. Voli da flertuje. Voli sex. Mnogo puta su to uradili u njegovoj kancelariji, na stolu, kauču, podu, stolici. Nosi haltere. Ne znam puno o njoj. Sluša me kada pričam. Osećam se živim, posle 1000 godina. Žena nikada neće saznati za nju. To bi bilo loše za dete.

Primetila je da se on promenio. Nekako je veseliji, opušteniji. Kupuje joj cveće. Više radi i više putuje nego ranije, ali se trudi i da joj to nadoknadi. Podržava je da se posveti doškolovavanju, pošto ima dosta slobodnog vremena, otkad dete ide u školu. Ona je srećna. Voli ga i misli da je konačno sve na svom mestu. Zna da bi on želeo još dece. Prestaje da pije pilule. Ionako vode ljubav par puta mesečno.

On razmišlja da prekine ovaj besmisleni brak. Dete je konačno dovoljno veliko, razumeće. Nije zbog ljubavnice. Odnos sa njom ne bi menjao niti ozvaničio. Prosto je poželeo da izađe iz začaranog kruga agonije i laganja. Srećan je zato što je ohrabrio ženu da se posveti školovanju. Ipak su mnogo toga prošli zajedno, imaju divno dete, i spreman je na bilo kakav kompromis za dobrobit deteta. Biće dobar otac. Prosto hoću svoj život nazad. Hoću da spavam sam u velikom krevetu. Hoću da dolazim kući kad hoću i da ne smišljam izgovore, kad želim da otputujem na koji dan. Hoću da se odmorim od dosadašnjeg glumatanja. Reći ću joj večeras.

Ona stoji u kupatilu, zureći u štapić. Trudna je. Sin je u dnevnoj sobi, pojačao je muziku jako glasno. Razmišlja. Ovo je sigurno treći mesec. Ima još par ispita do diplome, ali daće ih pre nego što se porodi. Ima 34 godine. Skoro da ne veruje u rezultat testa. Umiva se, i gleda se u ogledalu, oslanjajući se sa obe ruke na lavabo. Ima par sedih, prekrivene su farbom. Tamna kosa joj uokviruje bledo lice pravilnih crta. Smeši se sebi. Još uvek je lepa. Dodiruje svoje grudi. Čvrste. Spušta ruke na bokove. Lepo je građena, iako se još uvek oslobađa celulita, koji je navukla u prošloj trudnoći. Ima muža na kome joj svi zavide. Lep je, uspešan, zgodan, voli je, podržava je. Reći će mu večeras.

On ulazi u stan.

-Draga, stigao sam.-

Kaže i pomisli kako sebe podseća na otrcanog stogodišnjaka. Kliše srećne porodice. Okačinje mantil o klin u hodniku i ulazi u dnevnu sobu. Trpezarijski sto u uglu je svečano namešten za dvoje. Sledio se kada je to video.

-Dolazim za trenutak. - ona dobacuje iz kupatila. 

Neka hladnoća mu se ovila oko srca. Da se češće trudila oko ovakvih stvari, možda danas ne bih ni želeo razvod. Činjenica je da je ona lepa žena, ali je i... Dosadna? Možda to nije prava reč.  Naći će ona već nekog, u to ne sumnjam. Sada je kasno za predomišljanja. Neću je povrediti. Daću joj šta god hoće. Ne želim je za neprijatelja. Pojavila se na vratima. Iznenadila me je. Dugo je nisam video našminkanu, ni elegantno obučenu. Zaista je lepa.

-         Mislila sam da bi bilo lepo da budemo malo sami. Malog sam poslala kod bake, ostaće tamo večeras.- rekla je. 'On je i dalje najlepši muškarac koga poznajem'- razmišljala je. 'Nije nam išlo baš najbolje, ali nije ni samo on kriv. Moraću da se potrudim. ' dovrši misao.     

Seli su za sto. Večerali su, razgovarajući malo o njegovom poslu, malo o njenim ispitima i o planovima za njihovo dete i njegovo školovanje. Ona ga je gledala blistavim očima, smešeći se i čekajući trenutak da mu kaže radosnu vest. On je skretao pogled, pričajući i trudeći se da ne vidi sjaj u njenim očima.  Znao je da ga nikada ne bi prevarila. Ostaviće je u zabludi da ni on nju nikada nije prevario.  Bolje je uraditi ovo što bezbolnije. U jednom trenu razgovor je zamro.

-         Hoću da razgovaramo o nečemu važnom!!- rekoše oboje u isti tren. Nasmejali su se nervozno.

-         Prvo ti.- reče on.

        - Ne , prvo ti, molim te.- Reče ona nervozno.  

pri čistoj svesti i zdravoj pameti - slayayu u 14. mart 2009 18:34:04